Вималакирти Нирдеса Сутра названа и Вималакирти Сутра, вероватно је написана пре скоро 2000 година. Ипак, задржава своју свежину и хумор, као и своју мудрост. Савремени читаоци посебно цене њену лекцију о равноправности жена и просвећивању лаика.
Као и већина махајанских будистичких сутри, порекло текста није познато. Опште се сматра да је оригинал био санскритски текст који потиче из 1. века пне. Најстарија верзија која је преживела до данашњих дана јесте превод на кинески језик који је направила Кумарајива 406. године. Још један кинески превод, за који се сматра тачнијим, довршио је Хсуан Тсанг у 7. веку. Сада изгубљени санскритски оригинал такође је преведен на тибетански, а ауторитативно су га извршили Цхос-ниид-тсхул-кхримс у 9. веку.
Вималакирти сутра садржи суптилнију мудрост него што је могуће представити у кратком есеју, али ево кратког прегледа сутре.
Вималакиртијева прича
У овом алегоријском делу Вималакирти је лаик који расправља о мноштву ученика и бодхисаттва и демонстрира своје дубоко просветљење и разумевање. Само је Буда његов једнак. Дакле, прва тачка изречена у сутри је да просветљење не зависи од ординације.
Вималакирти је Личави, један од владајућих кланова древне Индије, и сви га поштују. Друго поглавље сутре објашњава да Вималакирти осмишљава болест (или узима болест у себе) тако да би га многи људи, од краља до обичних људи, посетили. Он проповиједа дхарму онима који дођу, а многи његови посјетиоци схвате просвјетљење.
У следећим поглављима налазимо да је Буда рекао својим ученицима, као и трансцендентним бодхисаттвама и божанствима да иду такође да виде Вималакиртија. Али они нерадо одлазе и извињавају их, јер су их у прошлости сви застрашивали Вималакиријевим супериорним разумевањем.
Чак се и Мањусри, бодхисаттва мудрости, Вималакирти понижава. Али он пристаје да посети лаика. Тада велики број ученика, будиста, бодхисаттва, богова и богиња одлучује да пође за сведоком, јер би разговор између Вималакиртија и Мањусрија био несагледљиво илуминирајући.
У приповијести која слиједи, Вималакиртијева болесничка соба шири се како би узела безброј бића која су га дошла видјети, што указује да су ушли у безгранично царство незамисливог ослобођења. Иако нису намеравали да разговарају, Вималакирти привлачи Будине ученике и остале посетиоце у дијалог у коме Вималакирти оспорава њихово разумевање и даје им поуку.
У међувремену, Буда подучава у башти. Врт се шири, а лаик Вималакирти појављује се са својим домаћинима посетилаца. Буда додаје своје речи поучавања. Сутра се завршава визијом Буде Аксобхје и Универзума Абхирати и епилогом који укључује верзију Четири савеза.
Врата нехармоније Дхарме
Ако бисте морали сажети главно учење Вималакиртија једном речју, та реч би могла да буде "неуобичајеност". Неуобичајеност је дубоко учење посебно важно за махајански будизам. У свом основном смислу, односи се на перцепцију без навођења на предмет и предмет, себе и друго.
Поглавље 9 Вималакиртија, "Врата нехармовине Дхарме", вероватно је најпознатији део сутре. У овом поглављу Вималакирти изазива групу трансцендентних бодхисаттва како би објаснио како ући у врата дхарме. Један за другим дају примере дуализма и недуализма. На пример (са странице 74, превод Роберта Тхурмана):
Бодхисаттва Паригудха изјављивала је: "Себство" и "несебичност" су дуалистичка. Будући да постојање себства не може бити опажено, шта је ту што треба учинити "несебичним"? . "
Бодхисаттва Видиуддева изјавила је, "Знање" и "незнање" су дуалистички. Природе незнања и знања су исте, јер је незнање недефинисано, неизрециво и изван сфере мисли. Схватање тога је улазак у не-дуалност. "
Једно за другим, бодхисаттве настоје надмашити једни друге у свом разумевању не-дуалности. Мањусри изјављује да су сви добро говорили, али чак и њихови примери необавезности остају дуалистички. Тада Мањусри тражи од Вималакиртија да понуди његово учење на улазу у не-дуалност.
Сарипутра шути, а Мањусри каже: "Одлично! Одличан, племенити господине! Ово је заиста улаз у не-дуалност бодхисаттва. Овде нема смисла за слогове, звукове и идеје."
Богиња
У посебно интригантном пасусу из 7. поглавља, ученик Сарипутра пита просветљену богињу зашто се не трансформише из свог женског стања. Ово може бити референца на уобичајено уверење да се жене морају трансформисати да би постале мушкарци пре него што уђу у Нирвану.
Богиња одговара да "женско стање" нема својствено постојање. Тада она чаробно натера Сарипуту да преузме њено тело, док она претпоставља његово. То је сцена слична родној трансформацији у феминистичком роману Виргиније Воолф Орландо, али написана готово два миленијума раније.
Богиња изазива Сарипуту да се трансформише из свог женског тела, а Сарипутра одговара да нема шта да трансформише. Богиња одговара, "Имајући то у виду, Буда је рекао:" У свему, нема ни мушког ни женског. "
Енглески преводи
Роберт Тхурман, Света наука Вималакиртија: Свето писмо Махаиана (Пеннсилваниа Стате Университи Пресс, 1976). Ово је врло читљив превод са тибетанског.
Буртон Ватсон, Вималакирти сутра (Цолумбиа Университи Пресс, 2000). Ватсон је један од најпоштованијих преводилаца будистичких текстова. Његов Вималакирти преведен је из кинеског текста на Кумарајиви.
