Саројини Наиду (1879-1949), велика индо-ангалска песница, научница, борац за слободу, феминисткиња, политичка активисткиња, оратор и администратор, била је прва жена председник Индијског националног конгреса и први гувернер индијске државе.
Саројини Цхаттопадхиаи или Саројини Наиду, како је свет познат, рођена је 13. фебруара 1879. године у породици хиндуистичког бенгалског Брахмина. Као дете, Саројини је био врло емотиван и сентименталан. Имала је истакнуту романтичну особину у крви: "Моји преци хиљадама година су били љубитељи шуме и планинских пећина, сјајни сањари, велики учењаци, велики аскети". "Све ове особине манифестују се у њеним романтичним текстовима, свет фантазије и алегоријског идеализма.
Саројини-јево писмо Артуру Симонсу кад је била тинејџерка која га је позвала кући открије своје страствено себство: "Дођи и поделите са мном мој изврстан мартовски јутар. Све је вруће и жестоко и страсно, горљиво и не стиде се у својој изузетној и неозбиљној жељи за живот и љубав „Симонс пронађен, „ Очи су јој биле попут дубоких базена и чини се да падате кроз њих у дубине испод дубине. “ Била је ситна и навикла се да се облачи у „залијепљене свиле“, а носила је лабаву косу „равно низ леђа“, говорила је мало и „тихим гласом, попут нежне музике“. Едмунд Госсе је о њој рекао, "Била је дете од шеснаест година, али већ је била чудесна у менталној зрелости, невероватно добро прочитана и далеко изван западног детета у свом познавању света."
Ево избора љубавних песама из Златног прага Саројини Наиду са Уводом Артхура Симонса (Јохн Лане Цомпани, Нев Иорк, 1916): "Песникова љубавна песма", "Екстази", "Јесења песма", "Индијанац Љубавна песма “, „ Љубавна песма са севера “и„ Љубавна песма Рајпут “.
Песникова љубавна песма
У подневним сатима, О љубави, сигурна и јака,
Не требам те; луди снови су моји за везање
Свет на моју жељу, и задржавај ветар
Безгласни заробљеник моје освајачке песме.
Не требам те, задовољан сам овим:
Чувајте тишину у својој души, ван мора!
Али у пустом сату поноћи, када
Спава екстаза звездане тишине
А моја душа гладује за твој глас,
Љубав, попут магије дивљих мелодија,
Нека твоја душа одговори мојим путем мора.
Екстази
Покриј моје очи, о љубави моја!
Моје очи уморне од блаженства
Као светлост која је снажна и јака
О, утишај усне пољупцем,
Моје усне које су уморне од песме!
Склони моју душу, о љубави моја!
Душа ми је савијена од бола
А терет љубави, попут милости
Цвећа смрсканог кишом:
О, склони ми душу од лица!
Јесења песма
Као радост у срцу туге,
Залазак сунца виси на облаку;
Златна олуја блиставих снопова,
Лепих и крхких и лепршава лишћа,
Дивљи ветар дува у облаку.
Чуј глас који зове
Мојем срцу гласом ветра:
Моје срце је уморно и тужно и само,
Јер њени снови попут лепршавог лишћа су отишли, а зашто да останем?
Индијска љубавна песма
Подигните велове који потамњују осјетљив мјесец
ваше славе и милости,
Не задржавај, љубави, од ноћи
моје чежње радости твог блиставог лица,
Дајте ми копље мирисне кеоре
чувајући своје заплетене коврче,
Или свилена нит са обруба
који муче сан о твојим блиставим бисерима;
Дубоко ми расте душа твојим парфемом за мајице
и песму труба глежња,
Оживите ме, молим се, чаробним нектаром
која обитава у цвету твога пољупца.
Она
Како да попустим пред гласом ваше молбе,
како ћу одобрити твоју молитву,
Или дај ти розе црвену свилену ресе,
мирисни лист са моје косе?
Или запалити у пламену жеље вашег срца велове који прекривају моје лице,
Профани закон о крепости мога оца за непријатеља
расе мог оца?
Твоји рођаци су срушили наше свете жртвенике и побили наш свети род.
Оспоравање старих вера и крв старих битака разбијају ваш народ и моје.
Он
Који су грехови моје расе, љубљени,
шта је мој народ теби?
А која су твоја светиња, род и род,
који су ми богови твоји?
Љубав не смета свађама и горким глупостима,
странца, другара или рођака,
Подједнако у његовом уху звуче храмска звона
и плач мујезина.
Јер Љубав ће отказати древно погрешно
и победити древни бес,
Искупити својим сузама успомену на тугу
која је пробудила једно прошло доба.
Љубавна песма са севера
Не говори ми више о твојој љубави, папееха *,
Да ли би се присетио мог срца, папееха,
Снови радости који су нестали,
Кад су ми се брзо окренули, стопала су моја љубавника
Са звездама сумрака и зоре?
Видим мека крила облака на реци,
И накит са капљицама капуљача манго-лишћа,
И њежне груде цвијета на равници .....
Али шта је њихова лепота за мене, папееха,
Љепота цвјетања и туширања, папееха,
То опет не доноси мог љубавника?
Не говори ми више о твојој љубави, папееха,
Би ли оживио у мом срцу, папееха
Туга због нестале радости?
Чујем сјајног пауна у блиставим шумама
Плакати према своме пријатељу у зору;
Чујем споро, дрхтаво навијање црног коела,
И слатко у баштама које прозивају и хладе
Од страствених булбука и голубица ....
Али каква је њихова музика, папееха
Песме њиховог смеха и љубави, папееха,
За мене, изгубљену љубав?
Љубавна песма Рајпут
(Парвати на њеној решетки)
О љубави! да ли сте били венац од босиљка
међу мојим мајицама,
Копча од драгуља од сјајног злата који ће ме везати око рукава,
О љубави! јеси ли ти била душа кеора која прогони
моја свилена одећа,
Свијетла, вермилионска ресе у појасевима које ткам;
О љубави! да ли сте били обожаватељ мириса
који лежи на мом јастуку,
Сандала-лута или сребрна лампа која гори пред мојим светињом,
Зашто бих се плашио љубоморне зоре
која се шири окрутним смехом,
Тужне велове раздвојености између вашег лица и мог?
Пожурите, сати дивљих пчела, у вртове сунчаног врта!
Летите, дан дивљих папагаја, у воћњаке запада!
Дођи, о нежна ноћ, са слатком,
утеху таме,
И доведи ми моју Љубљену у склониште својих груди!
(Амар Сингх у седлу)
О љубави! да ли си ти мени сокао сокола с капуљачом
која лепрша,
Док јашу, његова трака за крагне блистава звона
О љубави! да ли си био спреј за турбане или
плутајући чапља-перје,
Сјајни, брзи, непоражени мач
која ми се љуља;
О љубави! да ли сте били штит против
стреле мојих људи,
Амулет од жада против опасности пута,
Како би требало ударати у зору
одвоји ме од груди,
Или се спајање поноћи завршава даном?
Пожурите, сати дивљих јелена, на ливаде заласка сунца!
Летите, дан дивљих стадиона, на пашњаке запада!
Дођи, мирна ноћ, са твојом меком,
пристанак таме,
И носи ме са мирисом мојих вољених груди!
