Од безбројних светих писама махајанског будизма, неколицина их је шире читана или цијењена од Лотус Сутре. Његово учење темељно прожима већину школа будизма у Кини, Кореји и Јапану. Ипак, његово порекло је обавијено мистеријом.
Име сутре на санскрту је Маха Саддхарма-пундарика Сутра, или „Велика сутра Лотуса Чудесног закона”. Ствар је вере у неким школама будизма да сутра садржи речи историјског Буде. Међутим, већина историчара верује да је Сутру написала И или ИИ века пне, вероватно више писаца. Превод је са санскрита на кинески начињен 255. године пне и ово је најранија историјска документација о његовом постојању.
Као и код толико махајанских сутри, оригинални текст Лотус Сутре се губи. Неколико раних кинеских превода најстарије су верзије сутре које су нам остале. Конкретно, верује се да је превод монаха Камарајива на кинески језик највернији оригиналном тексту.
У 6. стољећу Кина је монах Зхиии (538–597; такођер написао Цхих-и), оснивач школе махаианског будизма Тиантаи, названој Тендаи у Јапану, промовирала Лотус Сутру. Делом захваљујући утицају Тендаја, Лотус је постао најомраженија сутра у Јапану. Дубоко је утицао на јапански зен и такође је предмет преданости Ничиренској школи.
Постављање сутре
У будизму, сутра је проповест Буде или једног од његових главних ученика. Будистичке сутре обично почињу традиционалним речима: "Тако сам чуо." Ово је наговештај приче о Ананди која је на Првом будистичком савету рецитовала све историјске Будине проповеди и речено је да је свако рецитацију започела на овај начин.
Лотус Сутра почиње: "Тако сам чуо. Једном је Буда био у Рајагрихи, боравио на брду Гридхракута." Рајагриха је био град на месту данашњег Рајгира, на североистоку Индије, а у близини је Гридхракута, или "Вршин супа". Дакле, Лотус Сутра започиње везом на стварно место повезано са историјским Будом.
Међутим, у неколико реченица читалац ће феноменални свет оставити за собом. Призор се отвара месту изван уобичајеног времена и простора. Буди присуствује незамислив број бића, и људских и нељудских - монаси, монахиње, лаици, лаици, небеска бића, змајеви, гаруде и многа друга, укључујући бодхисаттве и архате. На овом огромном простору осамнаест хиљада света обасјано је светлошћу коју рефлектира длака између Будиних обрва.
Сутра је подељена у неколико поглавља - 28 у преводу Камарајива - у којима Буда или друга бића нуде проповеди и присподобе. Текст, делом проза, а делом стих садржи неке од најлепших одломака светске верске литературе.
Могле би проћи године да апсорбују сва учења у тако богатом тексту. Ипак, три главне теме доминирају у Лотус Сутри.
Сва возила су једно возило
У раним одломцима, Буда каже скупштини да су његова ранија учења била привремена. Људи нису били спремни за његово највише учење, рекао је и морали су га на брзину довести до просветљења. Али Лотус представља завршно, највише учење и замењује сва друга учења.
Конкретно, Буда се обратио науци о тријани, или "три возила", Нирвани. Врло једноставно, тријана описује људе који остварују просветљење слушајући Будине проповеди, људе који остварују просветљење за себе сопственим напорима и пут бодхисаттве. Али Лотус Сутра каже да су три возила једно возило, Будино возило, кроз које сва бића постају будисти.
Сва бића могу постати будама
Тема изражена широм сутре јесте да ће сва бића достићи Будућност и достићи Нирвану
Буда је у Лотус Сутри представљен као дхармакаиа - јединство свих ствари и бића, неместифицирано, изван постојања или непостојања, невезано временом и простором. Пошто су дхармакаја сва бића, сва бића имају потенцијал да се пробуде у својој истинској природи и достигну Будућност.
Важност вере и преданости
Будућност се не може постићи само интелектом. Заиста, махајанско гледиште је да се апсолутно учење не може изразити речима или разумети обичном спознајом. Лотус сутра наглашава важност вере и преданости као средства за остварење просветљења. Између осталих значајних тачака, нагласак на вјери и преданости чини Буддет приступнијим лаицима који не проводе живот у аскетској монашкој пракси.
Присподобе
Изразита карактеристика Лотус Сутре је употреба присподоба. Присподобе садрже много слојева метафоре који су инспирисали многе слојеве интерпретације. Ово је само списак главних присподоба:
- Горућа кућа. Човек мора да намами своју децу која се играју из куће која гори (поглавље 3).
- Блудни Син. Лош, самосрамни човек постепено учи да је богат ван сваке мере (Поглавље 4).
- Лековите биљке. Иако расту у истој земљи и примају исту кишу, биљке расту на различите начине (Поглавље 5).
- Фантомски град. Човек који води људе на тешком путу ствара илузију о прелепом граду како би им дао срце да наставе даље (поглавље 7).
- Драгуљ у јакни. Мушкарац шива драгуљ у јакну свог пријатеља. Међутим, пријатељ лута у сиромаштву не знајући да поседује драгуљ од велике вредности (Поглавље 8).
- Драгуљ у Краљевом врхунском чвору. Краљ даје много поклона, али свој најдрагоценији драгуљ задржава за особу изузетне заслуге (Поглавље 14).
- Одличан лекар. Деца лекара умиру од отрова, али им недостаје смисла да узимају лек (Поглавље 16).
Преводи
Превод Лотуса Сутре (Цолумбиа Университи Пресс, 1993) Буртона Ватсона добио је велику популарност од објављивања због своје јасноће и читљивости.
Новији пријевод Тхе Лотус Сутра Гене Реевеса (Висдом Публицатионс, 2008) је такође врло читљив и хвале га рецензенти.
