Већина религија има основни скуп списа - "Библију", ако хоћете - сматрам ауторитативном целокупном верском традицијом. Али то није тачно код будизма. Постоје три одвојена канона будистичког писма који се знатно разликују један од другог.
Пали канон или Пали Типитика је библијски канон Теравада будизма. Махајански будизам има два канона, који се зову Тибетански и Кинески. Кинески канон је збирка текстова које већина школа махајанског будизма, осим тибетанских, сматра ауторитативним. Зове се "кинески канон", јер је већина текстова сачувана на кинеском. То је главни библијски канон Корејског, јапанског и вијетнамског будизма као и кинеског будизма.
Између ова три главна канона постоји нешто преклапање, али већина будистичких светих списа укључена је у један или два, а не сва три. Чак и у оквиру Кинеског кантона, сутра коју поштује једна школа махаиане друге могу занемарити. Махајанске школе које мање или више признају кинески канон обично раде само са једним делом, а не целом ствари. За разлику од Палијског и Тибетанског канона, који су у својој традицији формално усвојени, Кинески канон је само лабав каноник.
Кинески махајански канон се у основи састоји (али није нужно ограничен на) свесералне збирке махајанских сутри, дхармагуптака Винаие, Сарвастивада Абхидхарме, Агама и коментара које су написали угледни учитељи који се понекад називају "састрама "или" схастрас. "
Махаиана Сутрас
Махајанске сутре су велики број списа углавном написаних између И века пре нове ере и петог века пре нове ере, мада је неколико њих можда написано већ у 7. веку пре нове ере. За већину се каже да је првобитно написан на санскрту, али врло често се изгубио оригинални санскрит, а најстарија верзија коју данас имамо је кинески превод.
Махајанске сутре су вјероватно највећи и најважнији дио Кинеског канона. За више информација о многим сутрама које су пронађене у Кинеском канону, погледајте „Кинеска махаиана сутре: преглед будистичких сутри Кинеског кантона“.
Тхе Агамас
Агама би се могло сматрати алтернативном сутта-питаком. Пали Сутта-питака Палијског канона (Сутра-питака на санскрту) збирка је историјских Будиних проповеди које су запамћене и запјеване на палијском језику, а коначно записане у 1. веку пре нове ере.
Али док је то трајало, другде у Азији проповеди су памћене и певане на другим језицима, укључујући санскритски. У ствари, вероватно је постојало неколико санскритских редова рода. Агамас је оно што имамо од њих, углавном састављено из раних кинеских превода.
Одговарајуће проповеди из Агамаса и Пали канона често су сличне, али никада идентичне. Питање је тачно која је верзија старија или тачнија, мада су Пали верзије далеко познатије.
Дхармагуптака Винаиа
Сутра-питака, Винаиа-питака и Абхидхарма-питака заједно чине колекцију под називом Трипитака или Типитака на Палију. Винаиа-питака садржи правила за монашке редове које је успоставио историјски Буда, а попут Сутра-питаке она је била запамћена и запјевана. Данас постоји неколико постојећих верзија Винаие. Један је Пали Винаиа, а следи га Тхеравада будизам. Две друге се зову Муласарвастивада Винаиа и Дхармагуптака Винаиа, по раним школама будизма у којима су сачуване.
Тибетански будизам углавном следи Муласарвастиваду, а остатак Махајане генерално следи Дхармагуптака. Међутим, могу бити изузеци, а понекад се иМуласарвастивада Винаиа такође сматра делом Кинеског канона. Иако Дхармагуптака има нешто мање правила, разлике између две Махаиана Винаиас нису радикално значајне.
Сарвастивада Абхидхарма
Абхидхарма је велика збирка текстова који анализирају Будина учења. Иако се приписује Буди, стварни састав вероватно је почео пар векова после његове Паринирване. Као и Сутра-питака и Винаиа-питака, и Абхидхармови текстови су сачувани у одвојеним традицијама, и вероватно је постојало много различитих верзија.
Постоје два опстала комплетна Абхидхарма, а то су Пали Абхидхамма, повезана са Теравада будизмом, и Сарвастивада Абхидхарма, која је повезана са махајанским будизмом. У Кинеском канону сачувани су и фрагменти других Абхидхарми.
Строго речено, Сарвастивада Абхидхарма није управо махајански текст. Сарвастивадини, који су сачували ову верзију, били су рана школа будизма која је била ближе теравади него махајанском будизму. Међутим, на неки начин представља прелазну тачку у будистичкој историји у којој се Махаиана попримао.
Две верзије се знатно разликују. Обе Абхидхарме разговарају о природним процесима који повезују менталне и физичке појаве. Оба дела анализирају појаве разбијајући их на тренутне догађаје који престају постојати чим се појаве. Поред тога, међутим, два текста представљају различита схватања природе времена и материје.
Коментари и остали текстови
Постоји огроман број коментара и трактата које су током векова написали махајански учењаци и мудраци који су такође укључени у Кинески канон. Неки од њих се називају „састрас“ или „схастрас“, што у овом контексту означава коментар сутре.
Други примјери коментара би били текстови попут Нагарјуна-ове Муламадхиамакакарике или "Темељни стихови средњег пута", који објашњава Мадхиамика филозофију. Други је Схантидева Бодхицариаватара, "Водич за Бодхисаттвин начин живота". Постоји много великих збирки коментара.
Листа онога што текстови могу бити укључени је, рекли бисмо, течна. Неколико објављених издања канона нису идентична; неки су укључивали не-будистичке верске текстове и народне приче.
Овај преглед је једва увод. Кинески канон је велико богатство религиозне / филозофске литературе.
