Историја Библије

Сматра се да је Библија највећи бестселер свих времена, а њена историја је фасцинантна за проучавање. Док је Божји Дух удахнуо ауторе Библије, снимали су поруке свим расположивим ресурсима. Сама Библија илуструје неке од коришћених материјала: гравуре у глини, натписе на таблетима од камена, мастила и папируса, велума, пергамента, коже и метала.

Ова временска линија прати неуспоредиву историју Библије кроз вјекове. Откријте како се Божја Реч мукотрпно сачувала и током дужег периода чак и потискивала током свог дугог и напорног пута од стварања до данашњих енглеских превода.

Историја библијске временске траке

• Стварање - БЦ 2000 - Првобитно, најстарија Писма се преносе из генерације у генерацију усмено.
• Цирца БЦ 2000-1500 - Написана је књига Јоб, можда најстарија књига Библије.
• Цирца БЦ 1500-1400 - Камене плоче Десет заповести дате су Мојсију на гори Синај и касније се чувају у Ковчегу савеза.
• Цирца БЦ 1400 400 - Рукописи који садрже оригиналну хебрејску Библију (39 старозаветних књига) су довршени. Књига Закона чува се у шатору и касније у храму поред Ковчега савеза.
• Цирца БЦ 300 - Све првобитне старозаветне хебрејске књиге су написане, сакупљене и признате као службене, канонске књиге.
• Цирца БЦ 250 200 - Изведен је Септуагинта, популарни грчки превод хебрејске Библије (39 старозаветних књига). Укључено је и 14 књига Апокрифа.
• Цирца АД 45 100 - Написано је оригиналних 27 књига Новог завета Грчке.
• Цирца 140-150 АД - Марцион Синопеов јеретски "Нови завет" нагнао је православне хришћане да успоставе новозаветни канон.

• Цирца 200. године - Прво се бележи јеврејска Мишна, усмена тора.
• Цирца АД 240 - Ориген саставља хексапла, шестополовну паралелу грчког и хебрејског текста.
• Цирца АД 305-310 АД - Луциан из Антиохије грчки новозаветни текст постаје основа за Тектус Рецептус.
• Цирца АД 312 АД - Кодекс Ватикан вероватно је међу оригиналним 50 примерака Библије које је наручио цар Константин. На крају се чува у ватиканској библиотеци у Риму.
• АД 367 - Атанасије Александријски први пут идентификује цјелокупни новозаветни канон (27 књига).
• АД 382-384 - Свети Јероним преводи Нови завет са изворног грчког на латински. Овај превод постаје део рукописа са латинског Вулгата.
• АД 397 - Трећи Картагински синод одобрава новозаветни канон (27 књига).
• АД 390-405 - Свети Јероним преводи хебрејску Библију на латински и довршава рукопис латинског Вулгата. Садржи 39 старозаветних књига, 27 новозаветних књига и 14 апокрифних књига.
• АД 500 - До сада су Писма преведена на више језика, не ограничавајући се на египатску верзију (Цодек Алекандринус), коптску верзију, етиопски превод, готску верзију (Цодек Аргентеус) и арменску верзију. Неки сматрају да је арменски најлепши и најтачнији од свих древних превода.

• АД АД 600 - Римокатоличка црква проглашава латински језик јединим језиком за Свето писмо.
• АД 680 - Цаедмон, енглески песник и монах, преводи библијске књиге и приче у англосаксонску поезију и песму.
• АД 735 - Беде, енглески историчар и монах, преводи еванђеља на англосаксонски.
• АД 775. - Књигу Келаса, богато украшен рукопис који садржи Јеванђеља и друга писма, довршили су келтски монаси у Ирској.
• Цирца АД 865. - Свеци Ћирил и Метод започињу превођење Библије на старословенски.
• АД 950. - Рукопис Линдисфарне Јеванђеља преведен је на стари енглески језик.
• Цирца АД 995-1010 - Аелфриц, енглески опат, преводи делове Светог писма на стари енглески.
• 1205. АД - Степхен Лангтон, професор теологије и касније надбискуп Цантербури, ствара поделе првог поглавља у библијским књигама.
• АД 1229 - Савет у Тулузу строго забрањује и забрањује лаицима да поседују Библију.
• АД 1240. - Француски кардинал Хугх из Саинт Цхер објавио је прву латинску Библију са одељењима поглавља која и данас постоје.

• АД 1325. - Енглески пустињак и песник, Рицхард Ролле де Хамполе, и енглески песник Виллиам Схорехам преводе псалме у метрички стих.
• Цирца АД 1330. године - рабин Соломон бен Исмаел први пут поставља поделе на главе на маргинама хебрејске Библије.
• АД 1381-1382 - Јохн Вицлиффе и сарадници, противно организованој Цркви, верујући да би људима требало дозволити да читају Библију на свом језику, започињу превод и производњу првих рукописа читаве Библије на енглеском језику. Укључују 39 старозаветних књига, 27 новозаветних књига и 14 апокрифних књига.
• АД888 АД - Јохн Пурвеи ревидира Вицлиффеову Библију.
• АД 1515 АД - 31 година након Вицлиффеове смрти, Консултантско веће га терети за више од 260 тачака кривице.
• АД 1428. - 44 године после Вицлиффеове смрти, црквени службеници копају његове кости, спале их и расипају пепео по реци Свифт.
• АД 1455. - Након проналаска штампарије у Немачкој, Јоханнес Гутенберг производи прву штампану Библију, Гутенбершку Библију, на латинском Вулгатеу.

• АД 1516. - Десидериус Ерасмус производи грчки Нови завет, претечу Тектус Рецептус.
• АД 1517. - Рабињска Библија Даниела Бомберга садржи прву штампану хебрејску верзију (масоретски текст) са одељцима поглавља.
• АД 1522. - Мартин Лутхер преводи и објављује Нови завет на немачки језик из верзије Ерасмуса 1516. године.
• АД 1524. - Бомберг штампа друго издање масоретског текста, који је припремио Јацоб бен Цхаиим.
• АД 1525. - Виллиам Тиндале производи први превод Новог завета са грчког на енглески.
• АД 1527. - Ерасмус објављује четврто издање грчко-латинског превода.
• АД 1530. - Јацкуес Леф вре д' таплес довршава први превод целокупне Библије са француског језика.
• АД 1535. - Библија Милеса Цовердалеа довршава Тиндалеово дело, производећи прву комплетну штампану Библију на енглеском језику. Садржи 39 старозаветних књига, 27 новозаветних књига и 14 апокрифних књига.
• АД 1536. - Мартин Лутер преводи Стари завет у уобичајени дијалект немачког народа, довршавајући свој превод целокупне Библије на немачки језик.

• АД 1536. - Тиндале је осуђен као јеретик, задављен и спаљен на ломачи.
• АД 1537. - објављена је Матејева Библија (опште позната као Маттхев-Тиндале Библе), други комплетан штампан енглески превод, који комбинује дела Тиндале-а, Цовердале-а и Јохн Рогерс-а.
• АД 1539. - Одштампана је Велика Библија, прва енглеска Библија одобрена за јавну употребу.
• АД 1546. - Римокатолички савет у Тренту проглашава Вулгате ексклузивним латинским ауторитетом за Библију.
• АД 1553. - Роберт Естиенне објављује француску Библију са одељењима за поглавља и стихове. Овај систем бројања постаје широко прихваћен и налази се и данас у већини Библијских књига.
• АД 1560. - Женевска Библија штампана је у Женеви, Швајцарска. Превод је енглеских избеглица, а објавио га је зет Јохна Цалвина, Виллиам Вхиттингхам. Женевска Библија је прва енглеска Библија која је бројевима додала нумерисане стихове. То постаје Библија протестантске реформације, популарнија од верзије краља Џејмса из 1611. деценијама након свог оригиналног изласка.

• АД 1568. - Бискупска Библија, ревизија Велике Библије, уведена је у Енглеској да би се надметала са популарном, али "запаљивом институционалном Црквом" Женевске Библије.
• АД 1582. - Избацујући своју хиљаду година стару латинску политику, Римска црква производи прву енглеску католичку Библију, Нови завет Рхеимс, из латинске Вулгате.
• АД 1592. - Клементинска Вулгата (коју је одобрио папа Клементин ВИИИ), ревидирана верзија латинског Вулгата, постаје ауторитативна Библија Католичке цркве.
• АД 1609 - Римска црква је на енглески језик преведена Доуаи-ов Стари завет, како би се комплетирала комбинована верзија Доуаи-Рхеимс.
• АД 1611. - Објављена је верзија краља Џејмса, која се такође назива „овлашћена верзија“ Библије. Кажу да је то најштампанија књига у историји света, са више од милијарду примерака у штампи.
• АД 1663. - Алгонкинова Библија Јохна Елиота прва је Библија штампана у Америци, не на енглеском, већ на матерњем индијском језику Алгонкуин.

• АД 1782. - Библија Роберта Аиткена је прва Библија на енглеском језику (КЈВ) штампана у Америци.
• АД 1790. - Маттхев Цареи објављује енглеску Библију римокатоличке верзије Доуаи-Рхеимс у Америци.
• АД 1790. - Виллиам Иоунг штампа прво "школско издање" џепарских димензија "Кинг Јамес Версион Библе" у Америци.
• АД 1791. - Библија Исаа Цоллинса, прва породична Библија (КЈВ), штампана је у Америци.
• АД 1791. - Исаиах Тхомас штампа прву илустровану Библију (КЈВ) у Америци.
• 1808. АД - Јане Аиткен (ћерка Роберта Аиткена) је прва жена која је написала Библију.
• АД 1833. - Ноах Вебстер након објављивања свог чувеног речника објављује сопствено ревидирано издање Библије краља Џејмса.
• АД 1841. - Направљен је енглески хексаплански Нови завет, поређење оригиналног грчког језика и шест важних енглеских превода.
• АД 1844. - Цодек Синаитицус, ручно написан Коине грчки рукопис старих и новозаветних текстова из четвртог века, поново је открио немачки научник Библије Константин Вон Тисцхендорф у манастиру Свете Катарине на Синајској гори.

• АД 1881-1885 - Библија краља Џејмса је ревидирана и објављена као Ревидирана верзија (РВ) у Енглеској.
• АД 1901 - објављена је америчка стандардна верзија, прва велика америчка ревизија верзије Кинга Јамеса.
• АД 1946-1952 - Објављена је Ревидирана стандардна верзија.
• АД 1947-1956. - Откривени су свици мртвог мора.
• АД 1971 - Објављена је Нова америчка стандардна Библија (НАСБ).
• АД 1973 - Објављена је нова међународна верзија (НИВ).
• АД 1982 - Објављена је верзија новог краља Џејмса (НКЈВ).
• АД 1986 - Најављено је откриће Сребрних свитака, за које се верује да су најстарији библијски текст икада. Пронађене су три године раније у Старом граду Јерусалима од Габријела Баркаја са Универзитета у Тел Авиву.
• АД 1996. - Објављен је нови живи превод (НЛТ).
• АД 2001 - Објављена је енглеска стандардна верзија (ЕСВ).

_{Извори: Библијски приручник Виллмингтона ; ввв.греатсите.цом; Цроссваи; Библијски музеј; Библица; Хришћанство данас; и Тхеопедиа.}