- 35 Док је још говорио, од владара синагоге је дошао извјесни кућа која је гласила: Твоја кћер је мртва: зашто даље бринути Учитеља? 36 Чим је Исус чуо реч која је изговорена, рече владару синагоге: "Не бој се, само веруј." 37 И није трпио никога да га слиједи, осим Петра, Јакова и Јована, брата Јаковљева. 38 И он дође у кућу владара синагоге и види буку и оне који су плакали и силно плакали.
- 39 А кад је он ушао, рекао им је: Зашто правите ово клање и плачете? дамица није мртва, већ спава. 40 И смејали су се да га презре. Кад их је све изненадио, узе оца и мајку даму и оне који су били с њим и уђе тамо где је дјевојка лежала. 41 И узе дјевојку за руку и рече јој: Талитха цуми; што је, тумачећи се, Дамсел, кажем теби, настајало. 42 И одмах је устала дјевојка и кренула; јер је била стара дванаест година. И остадоше изненађени великим чуђењем. 43 А он их строго оптужи да то нико не сме знати; и заповедао да јој треба дати нешто да једе.
- Упоредите : Матеј 9: 18-26; Лука 8: 40-56
Може ли Исус подићи мртве?
Пре него што је Исус несвесно излечио жену која је патила дванаест година, био је на путу да присуствује ћерки Јарију, владарици локалне синагоге. Сваком тадашњом синагогом управљао је савет старјешина којима је заузврат председавао бар један председник. Јариус би тако био важан човјек у заједници.
За њега је помоћ Исусу била помоћ Исусовој слави, његовим способностима или само Јариусу очају. Ово последње би вероватно имало на уму како га описују како пада на Исусова стопала. Традиционална хришћанска егзегеза инсистира на томе да Јариус долази до Исуса из вере и да је ова вера која Исусу даје могућност да учини своје чудо.
Назив Јариус значи Он ће се пробудити, сигнализирајући измишљену природу приче и наглашавајући везу с каснијом причом о Лазару. Овдје постоји двоструко значење: буђење из физичке смрти и буђење из вјечне смрти гријеха како би се Исус видио ко је и шта он у ствари јесте.
Ова прича уско се огледа у оној која се појављује у два краља где пророка Елизеја посећује жена која се моли да он учини чудо одгајањем свог мртвог сина. Када се ова прича исприча у Матејевом еванђељу, ћерка се извештава мртва одмах као у Елизејској причи, док овде ћерка почиње само бити болесна, па се касније извештава о мртвој. Да будем сасвим искрен, сматрам да ово појачава драму.
Једном када се открива смрт девојчице, људи очекују да ће Исус кренути својим путем до сад је излечио само болесне, а не мртве ускрснуо. Исус, међутим, одбија да га то одврати, упркос чињеници да се људи смеју његовој претпоставци. У овом тренутку он чини највеће чудо до сада: подиже девојку из мртвих.
Све до овог тренутка, Исус није показао моћ над религијским традицијама и законима, над болешћу, природним елементима и над нечистоћом. Сада он показује моћ над крајњом силом у људским животима: самом смрћу. У ствари, приче о Исусовој моћи над смрћу су оне које имају најесенцијалнију силу, а веровање у његову моћ над сопственом смрћу поставило је хришћанство као нову религију.
Кад је Елизеј одгајао дјечака из мртвих, то је учинио клањајући се седам пута над њим очито ритуалним чином. Исус, међутим, одгаја ову девојчицу просто говорећи две речи (талитха цуми арамејски за младу девојку, устани ). Још једном мислим да нам је речено да је Исус дошао да помогне људима да пређу завећљену традицију и да се врате у личне односе, и једни са другима и са Богом.
Занимљиво је да је већина ученика остала без овог догађаја, а присуствовали су им само Петар, Јаков и Јован. Да ли је то требало да сугерира њихов приоритет у односу на остале? Да ли су они ишта учинили осим што су сведочили чуду?
Занимљиво је и да се Исус враћа својим претходним методама и упућује све да ћуте о ономе што се догодило. Поглавље је започео извођењем Легије демона од човјека којему је рекао да шири ријеч о Божјој моћи на врло необичан начин за завршетак приче. Овде, међутим, Исус још једном опомиње људе да уопште не смеју ништа да кажу.
