Шинто, отприлике значи "пут богова", традиционална је религија Јапана. Усредсређује се на однос између практичара и мноштва натприродних ентитета званих ками који су повезани са свим аспектима живота.
Ками
Западни текстови на Схинто-у обично преводе ками као дух или бог . Ниједан термин не делује добро за целокупност ками-а, који обухватају широк спектар натприродних бића, од јединствених и персонифицираних ентитета до предака до безличних сила природе.
Организација Синто религије
Схинто праксе углавном су одређене потребама и традицијом, а не догмом. Иако постоје стална места богослужења у облику светишта, нека од њих у облику огромних комплекса, свака светилиште делује независно једна од друге. Шинто свештенство је у великој мери породична ствар која се преноси са родитеља на децу. Свако светилиште је посвећено одређеној ками.
Четири афирмације
Схинто праксе могу се грубо сажети по четири изјаве:
- Традиција и породица
- Љубав према природи Ками су саставни дио природе.
- Физичка чистоћа Обреди прочишћавања важан су дио шинтоа
- Фестивали и церемоније Посвећени су частима и забавама ками
Схинто Тектс
Многи текстови су цењени у шинтоистичкој религији. Они садрже фолклор и историју на којима почива Шинто, а не да су свето писмо. Најранији су датум из 8. века п.н.е., док је сам шинто постојао више од миленијума пре тог тренутка. Текстови централног шинтоа укључују Којики, Роккокусхи, Схоку Нихонги и Јинно Схотоки.
Однос са будизмом и другим религијама
Могуће је пратити и шинто и друге религије. Конкретно, велики број људи који прате шинтот такође прати аспекте будизма. На примјер, ритуали смрти обично се изводе по будистичким традицијама, дијелом зато што се шинто пракса фокусира првенствено на животне догађаје рођења, брака, част ками, а не на теологију загробног живота.
