Септуагинта (изговара сеп-ТОО-ух-јинт ) је грчки превод јеврејског писма, завршен негде између 300. до 200. године пре нове ере.
Реч Септуагинта (скраћено ЛКСКС) значи "седамдесет" на латинском, и односи се на 70 (или тачније, 72) јеврејских учењака који су наводно радили на преводу. О пореклу књиге постоје многе древне легенде, али савремени библијски научници утврдили су да је текст настао у Александрији у Египту и да је завршен за време владавине Птоломеја Филаделфа.
Док неки тврде да је Септуагинта преведена ради укључивања у чувену Александријску библиотеку, вероватније је да је сврха била доставити Свето писмо Јеврејима који су се раштркали из Израела широм древног света.
Током векова, успешне генерације Јевреја заборавиле су читати хебрејски, али су могле да читају и грчки. Грчки је постао уобичајени језик древног света, захваљујући освајањима и хеленизацији коју је извршио Александар Велики. Септуагинта је написана на коинеском (уобичајеном) грчком, свакодневном језику који су Јевреји користили у раду са поганима.
Садржај Септуагинте
Септуагинта обухвата 39 канонских књига Старог завета. Међутим, такође укључује неколико књига написаних после Малахија и пре Новог завета. Јевреји и протестанти не сматрају да су ове књиге надахнуте од Бога, али су укључене из историјских или религиозних разлога.
Јероним (340-420. Пр. Кр.), Рани научник Библије, назвао је ове неканонске књиге апокрифама, што значи "скривени списи". Ту су Јудита, Тобит, Баруцх, Сирацх (или Еццлесиастицус), мудрост Саломонова, 1 Маццабеес, 2 Маццабеес, две Есдрасове књиге, додаци књизи Естер, додаци књизи Даниел и молитва Манасеха .
Септуагинта прелази у Нови завет
У време Исуса Христа, Септуагинта је била у широкој употреби широм Израела и читала се у синагогама. Чини се да се неки Исусови цитати из Старог завета слажу са Септуагинтом, као што су Марко 7: 6-7, Матеј 21:16 и Лука 7:22.
Стипендисти Грегори Цхирицхигно и Глеасон Арцхер тврде да је Септуагинта цитирана 340 пута у Новом завјету, а само 33 цитата из традиционалног хебрејског Старог завјета.
На језик и стил апостола Павла утицао је Септуагинта. И други апостоли су то цитирали у својим новозаветним списима. Редослијед књига у модерним Библијама заснован је на Септуагинти.
Септуагинта је усвојена као Библија ранохришћанске цркве, што је довело до критике нове вере од стране православних Јевреја. Тврдили су да су различитости у тексту, попут Исаије 7:14, довеле до неисправне доктрине. У том аргументираном пасусу стандардни хебрејски масоретски текст значи "млада жена", док Септуагинта преводи у "девицу" која је родила Спаситеља.
Како је Септуагинта утицала на хришћанску мисао
Ипак, Септуагинта је имала снажан утицај на хришћанску мисао. Када су хебрејски писци користили заједнички грчки језик за превођење Светог писма, природна последица је била да су грчки облици мишљења и изражавања почели да дубоко утичу на јеврејску заједницу. Неки појмови и идеје који су били ограничени хебрејским језиком проширили су се културираним и богатим грчким речником. Четири еванђеља су првобитно написана на грчком језику, а Исусове поруке су најпре проширене широм заједнице која говори грчким језиком. Тако је ранохришћанска црква значајно утицала на језик Септуагинте.
Данас постоји само 20 папирусних текстова оригиналног Септуагинте. Свеске Мртвог мора, откривене 1947, садржавале су делове старозаветних књига. Када су ти документи упоређени са Септуагинтом, откривено је да су одступања мала, попут испуштених слова или речи или граматичких грешака.
У савременим преводима Библије, као што су Нова међународна верзија и енглеска стандардна верзија, научници су пре свега користили хебрејске текстове, окрећући се Септуагинти само у случају тешких или нејасних одломка.
Зашто је Септуагинта данас важна
Грчки септуагинта увела је погане у јудаизам и Стари завет. Један вероватни пример су Мудри, који су читали пророчанства и користили их да посете бебу Месију, Исуса Христа.
Међутим, из Исусових и апостолских навода из Септуагинте може се закључити дубљи принцип. Исус је био лагодан користећи овај превод у својим изговореним цитатима, као и писци попут Павла, Петра и Јакова.
Септуагинта је био први превод Библије на уобичајени језик, наговештавајући да су пажљиви модерни преводи подједнако легитимни. Није потребно да хришћани уче грчки или хебрејски да би приступили Божјој речи.
Можемо бити сигурни да су наше Библије, потомци овог првог превода, тачни прикази оригиналних списа инспирисаних Светим Духом. Пауловим речима:
Све Писмо је Богом удахнуло и корисно је за подучавање, укорење, исправљање и обучавање у праведности, тако да човек Божји може бити темељно опремљен за свако добро дело. (2. Тимотеју 3: 16-17, НИВ)
Извори
- Старозаветни наводи у Новом завету: Комплетна анкета. Грегори Цхирицхигно и Глеасон Л. Арцхер.
- Међународна стандардна енциклопедија Библије. Јамес Орр, генерални уредник.
- Смитх'с Дицтионари. Виллиам Смитх.
- Библијски алманах. ЈИ Пацкер, Меррилл Ц. Теннеи, Виллиам Вхите Јр.
